Što se dogodilo Googleu?

Kao što većina vas zna, nedavno sam pokrenuo Remote Shiba, pretraživač za udaljene poslove. Sada sam došao do 25 izvora, 25.000 poslova, zauzeli smo prvo mesto u rezultatima pretraživanja na Bingu...

I nismo nigde pronađeni na Googleu...

Možda biste rekli, u redu, Jime. Googleov pauk jednostavno nije stigao da pregledava vašu stranicu.

Problem u tome je što su prošle dve nedelje.

Znate, cela poenta pretraživača je pronaći ono što želite. Ja sam, na primer, pokrenuo 25 crawlera koji traže udaljene poslove na osnovu svakog sata sa deset dolara VPS-a u Hong Kongu, što sam uradio u svom slobodnom vremenu. Nema razloga zašto međunarodna tehnološka kompanija vredna trilion dolara sa desetinama miliona računara ne može da ažurira stranice na dnevnom nivou, posebno s obzirom na to koliko je sada web zapravo podeljen iza zidova plaćanja, privatnih zajednica i vlasničkih aplikacija.

Ako Google ne može da odvoji pola sekunde vremena da ažurira svoj indeks moje stranice u roku od dve nedelje, onda se pitam šta drugo ne rade.

U redu, ja sam profesionalni rešavač problema. Ako Google ne može automatski da pregleda moju stranicu, možda mogu ručno da im kažem da ažuriraju moju stranicu kako bi uhvatili nove promene.

Google mi kaže da indeksiram URL iz Google Search Console, pa sam napravio nalog, prijavio se i ručno dodao URL.

Da, Pikachu. Takođe sam šokiran.

Ako zvučim frustrirano, to je zato što sam stari školski tip.

Vidite, pre pretraživanja na mreži pre Googla izgledalo je ovako. Šanse da pronađete ono što tražite bez da se oslonite na ljudski kuriran indeks ili oznake prijatelja bile su otprilike iste onoliko koliko su šanse da Elon Musk ne uradi ništa glupo danas.

A onda je Google izašao s lepim, čistim interfejsom koji je excelovao u tome da vam omogućava da brzo i precizno pronađete ono što želite.

Email pre Gmaila izgledao je ovako. Verovatno smo dnevno primali više neželjene pošte nego što su Britanci jeli tokom Drugog svetskog rata.

I onda je Google predstavio Gmail, webmail interfejs koji radi s dalekih servera koji je često bio brži od Outlooka koji je radio na vašem računaru, a imao je i sjajan spam filter koji je gutao sve osim Reddit epoxy hotdog-a.

Karte pre Google-a izgledale su ovako.

Zatim je Google Maps došao, i odjednom ste mogli da pomerate kartu pomoću miša, zumirajući napred-nazad gotovo trenutnim tempom, a navigacija je bila ažurirana sa trenutnim podacima o saobraćaju umesto da se oslanja na radove na putevima koji su se odvijali još dok su dinosauri šetali zemljom.

Sve ove inovacije su poboljšale živote milijardi ljudi širom sveta. Bile su tošišanje svežeg vazduha u eri koja je bila dominirana prenatrpanim stranicama, prepunim linkova, iskačućim reklamama, trepćućim tekstovima i drugim takvim smetnjama.

Sada, ubrzajte napred dve decenije.

Sada smo u eri gde je naziv Google sinonim za loše upravljanje, otkazane proizvode i upozorenja o privatnosti. Čak postoje parodne web stranice Googleovog groblja koje vode velike kompanije poput Forbesa i The Verge. Stadia je bila katastrofa, klijenti za poruke se menjaju brzinom kojom se razmnožavaju zečevi, a Google Bard neprestano dobijaju udarce od novog Bing Chata koji pokreće GPT4.

Svakako je moguće da Google može da se vrati i da se dovede u red. Pretraživanje, karte, Gmail i YouTube i dalje su jaki. Waymo pravi spore, ali pažljive napretke. Boston Dynamics pravi velike korake u korisnoj robotici. Android, uprkos tolikom lošem upravljanju, drži korak protiv Appleovog iOS-a.

Ali to nije trebalo da bude ovako.

Google je imao resurse, talenat i motivaciju da postane Palo Alto Research Center (PARC) naše generacije.

U slučaju da mlađi ne znaju, PARC-ova postignuća uključivala su nekoliko vrlo malih, vrlo minornih unapređenja, kao što su Ethernet, laserski printer, GUI, loptasta misa, optička pohrana, WYSIWYG, i najranije verzije onoga što je kasnije postalo Adobe Photoshop i Microsoft Word. Originalni interfejs Maca nadahnut je njihovim radom kada je Steve Jobs posetio objekat 1979. godine.

Google je mogao da učini isto, samo koristeći AI da prepozna naše svakodnevne obrasce i skine teret sa naših života.

Oni sede na najvećem skladištu informacija u istoriji čovečanstva.

Nije li vreme da se ponovo vrate stvaranju sjajnih stvari?